У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се са неуким простодушним сељаком- фелахом. Сељак једном рече монаху:
И ја поштујем Бога, који је створио
овај свет! Свако вече сипам козје млеко у чанче и стављам га испод палме. Ноћу Бог
долази и испија моје млекце. Оно се Њему јако допада! Никада се није десило да
у чанчету остане млека.
Кад је чуо те речи, монах није могао
да се не насмеје. Он добродушно и једноставним речима објасни своме пријатељу
да Богу није потребно козје млеко. Ипак, сељак се тврдоглаво држао своје приче.
Онда је монах предложо да следеће ноћи кришом прате шта се догађа пошто чанче
са млеком оставе под палмом.
Речено- учињено; те ноћи су се монах и
сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанчету прикрала
лисица и полаптала млеко до последње капи.
Сељака као гром да је ударио када је
то видео.
Да, скрушено признаде он- сад видим-
то није био Бог!
Монах је покушао да утеши сељака, па
му стаде објашњавати како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од
нашег света, да Њега људи спознају на нарочит начин... Али сељак је само стајао
пред њим оборене главе. А онда је заплакао и пошао у своју колибу.
И монах се запутио у келију. Али кад
јој се приближио, крај врата, запрепашћен, угледа Анђела како му препречује
пут. Монах у страху паде на колена, а Анђео рече:
Тај обични човек из народа нема ни
васпитања, ни начитаности, ни мудрости да би Бога поштовао другачије од онога
како је он то радио. А ти си му својом мудрошћу и књишком начитаношћу одузео ту
могућност. Рећи ћеш да си несумњиво исправно расудио? Али једно ти не знаш, о,
мудраче: Бог је сваке ноћи, гледајући искрено срце овог сељака, слао лисицу до
палме да би га утешио и примио његову жртву.
Нема коментара:
Постави коментар