Ако је Бог свемогућ, да ли може да створи камен, који не може да подигне?

          Чувено питање, које ми је недавно поставио неко од вас: Ако је Бог свемогућ, да ли може да створи толико велики камен који ни сам не може да подигне?

На то питање позната су ми два одговора:

Прво, такво питање је класична философска заскочица, тј. један софизам, чији је циљ да превари слушаоца. Ја сам се замислио, и пошто сам у школи учио и логику, рекао сам му да је то питање бесмислено са становишта Аристотелове логике и да се на такво питање не даје одговор јер је нелогично.

Он је тражио да му објасним зашто је то питање нелогично?
Рекао сам му да се у логици по правилу постављају најмање две премисе (два исказа, две тврдње) и изводи конклузија (закључак) на основу њих. Дакле, да бих показао нелогичност тог питања и да бих му то појаснио хтео сам оно питање да кажем у две поједностављене премисе:

1. Бог све може

2. Може ли Бог оно што не може? (као што је речено може ли да створи камен који Он не може да подигне, ја сам то скратио у питање “може ли оно што не може”)

А пошто у првој реченици тврдимо да све може, а у другој као постављамо питање може ли оно што не може, онда сама друга премиса или исказ чини само то питање бесмисленим, тј. нелогичним, и на основу две премисе, тј. на основу два исказа која се међусобно искључују не може се логички извући никакав закључак, па је такво питање бесмислено и оно је један обичан софизам.

Одговор патријарха Павла на исто питање:

“Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: Ваша Светости да ли је Ваш Бог свемогућ? А ја га погледам и кажем: Јесте. А он ће даље: А кад је Он свемогућ, да ли може он да створи камен, који Он не може да подигне? Ја га погледам и кажем му: Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али само ако нећеш да се наљутиш? А он ће: Нећу. А ја му опет кажем: Пријатељу, за сваки случај да те ја питам још једном, да нећеш да се наљутиш? А он ће мени: Нећу. А ја га и по трећи пут запитам: А за сваки случај да те ја питам још једном, да нећеш да се наљутиш? А он ће мени: Ма нећу да се наљутим! И ја му онда кажем: Добро кад нећеш да се наљутиш. А реци ти свима нама да ли ти можеш да будеш паметан? А он ћути и ћути и размишља: ако каже могу, значи није паметан; ако каже не могу, значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: Ни једно ни друго, ја већ јесам паметан!!!
И ја му кажем: Ето пријатељу мој! И мој Бог је створио камен који Он не може да подигне! А он ме запита са чуђењем: А који је то камен? И ја му кажем: Ти си тај камен, не може тебе ни Бог да спасе, ако ти нећеш да се  спасеш.“

А наш мудри патријарх је под тим каменом који је Бог створио, а који ни он не може да подигне назвао нашу СЛОБОДУ ВОЉЕ, јер Бог неће никога на силу да спасава.

Мудри патријарх је знао још да каже: БОГ ЋЕ ПОМОЋИ АКО ИМА КОМЕ.