Лазарева субота- Врбица

ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Јеванђеље од Јована о овом догађају сведочи:

„Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом. Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. Тада им Исус каза управо: Лазар умре. И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему. Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим. Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог. Исус јој рече: Брат ће твој устати. Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће. И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет. И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат. Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш. Ударише сузе Исусу. Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше, А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре? А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју? Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.“

Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.

На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око извора. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама.

На Врбицу, после подне, увек се држала литија изван храма. Сведочанстава ο Врбици имамо већ крајем IV века. У литији су учествовали, као и данас, одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се граничице врбе.