МАТУРА У СТАРКАМА
Била
је тога дана прослава другарске вечери тј. мале матуре једне генерације. Полако
су долазили ученици, момци у свечаним оделима, девојке у хаљинама. Док се нису
појавиле две најбоље другарице. Једна је била у дугој свечаној хаљини, а друга
у мајици, фармеркама и старкама. Сви су били запрепашћени. Дуго се након те
вечери о томе причало и свако је имао различито мишљење. Поједини су подржавали,
поједини изражавали одбојност, а неки пак били неутрални. Међутим, свако се
потајно питао шта ју је то нагнало на такав потез. Зашто се одлучила за такву
одећу?
КУЛТУРА И ПОТКУЛТУРА
Култура
је једна од најбитнијих карактеристика човека, јер ниједна друга врста не ствара
културу. Култура долази до изражаја једино ако се посматра у односу на
друштвену средину. Култура је веома сложена категорија.
Свака,
посебна, национална култура представља организовану целину састављену од следећих
елемената:
-
погледа на свет – који подразумева одговоре на питања о свету и животу, које
поставља човек;
-
вредносних система и оријентација – интелектуалних, моралних, естетских и религијских;
-
институције – унутар којих се одвијају културни процеси (школе, позоришта,
музеји...);
-
језика – као облика међуљудске комуникације;
- материјалне области
– технологија, оруђе, производња добара.
У
оквиру сваке културе јављају се и друге издвојене групе са одређеним карактеристикама
које се називају поткултуре. Поткултура је скуп норми, вредности, и образаца
понашања који разликују културу једне групе људи од културе шире заједнице
којој та група припада. Први који је увео термин поткултура био је социолог
Алберт Коен, а први који су проучавали појам поткултуре били су припадници Чикашке
школе. Говорећи о поткултури често се говори о поткултури младих.
Постоје
различите поткултуре: радничка
поткултура (руд бојси, модси, бајкери, скинхеди, неонацисти), различитим врсте музичких поткултура (рокери,
металци, панкери, рејвери, електро поп, хард кор, растафаријанци, брејкденсери,
репери, хип-хопери, турбо-фолкери), уметничка / авангардна поткултура (New
wawe, New left, New romantism, New primitivism, Pop-art),
модна поткултура (тедибојси, џинс, дизелаши, military, даркери, хипици,
јапи, шминкери), поткултура "уметника спреја" (графити, мурали), cyber
поткултура (хакери, крекери, фрики...), Quееr поткултура, навијачка
поткултура, девијантне поткултуре, итд. Сусрет младих, током
којих се формира и одржава поткултура, одвијају се на више просторних нивоа: од
уличног ћошка, парка, преко спортске хале, учионице, кафића, клубова,
концерата, до Интернета (форума и чета). Ови простори имају велики значај јер
су део индентитета групе. Такође, млади који припадају поткултурама на тај
начин граде и свој идентитет.
Однос поткултуре и доминатне културе
може бити следећи:
- прихватање доминантне културе;
- одвојеност од доминантне културе,
без супротстављања;
- отпор према доминантној поткултури
(контракултура или алтернативна култура).
ПОЈАМ
МЛАДИХ И ОМЛАДИНЕ
Млади
су засебна и специфична узрасна група са посебним обележјима. Под појмом омладина
подразумева се друштвена конструкција тј. творевина која потенцира управо друштвена
обележја младих као узрасне групе, настала као производ модерне епохе и
грађанског друштва. (Социологија за 3. разред средњих стручних школа и 4. разред
гимназије, стр. 292). Најчешће су носиоци поткултура заправо млади. Такође се
јавља и појава продужене младости. На њу утиче мноштво фактора међу којима је и
жеља младих да испробају још много животних стилова, и самим тим одлажу своје
одговорности. Стога се у теорији као
граница младости узима 35. година.
KAРАКТЕРИСТИКЕ
ПОТКУЛТУРА
„ I love rock’n’roll!!! ”
“Добра или
лоша, класична или поп, рок или андерграунд, музика пре и после моје младости
је увек била или оруђе или некад жесток, а некад благи зачин живота, али никада
сам живот – ни као његова метафора, ни као алтернатива.“ (Анђић
Бранко, 2012, Playback, стр.10)
Живот младих је неизоставан без музике, па се њено изостајање
сматра као својеврсна казна, а значај који се музици придаје је веома велики. Битно
је то да већина младих зна да ограничи важност музике у свом животу односно не дозвољава
да им музика или поткултура диктирају начин живота, већ се њима даје споредна, али
не и мање битна улога. Младима музика представља велико задовољство и испуњава им
живот, па се нико од њих не би могао одрећи музике коју воли, без обзира на то којој
подкултури припада. Значај музике код младих је велики јер се на основу тога шта
они слушају и којој подкултури припадају може закључити какве су особе.
Поједине поткултурне групе настале су под утицајем
музике, односно она је имала велику улогу у њиховом настајању. Оно
што њих чини јединственима јесте музика коју воле и која и карактерише њихову
поткултуру.
Свака поткултура има свој стил. Како је Брејк рекао „Ја ћу стил одредити као спој три главна елемента: имиџ, појава и жаргон.“ (Брејк, Мајкл 1985. Поткултуре 1(1):93-108).
Припаднике подређене поткултуре најпре одређује стил
облачења односно имиџ. Код рокера се стил мењао, али се
углавном носе мајице са разним натписима, фармерице са нитнама или ланчићима,
кожне јакне, старке или бајкерске чизме. Такође, носе се разни шалови, вишеслојне
наруквице, огрлице, рукавице, итд. Једна од познатих поткултура јесте рокенрол
(енг. rock’n’roll), за коју је наведени имиџ најкарактеристичнији. Млади у
данашње време, који слушају рок, воле да свој имиџ прилагоде поткултури, али
често наилазе на противљење и нетрпељивост коју изражава околина у којој живе. Када
се појаве у друштву изазивају разноразне реакције код људи њима блиских, али и
код оних које не познају. Неки своје мишљење отворено исказују, али неки не. Такође
постоје и они који су у потпуности предани поткултури, свим срцем је воле, па је
имиџ само један од начина да то и покажу.
Сама појава рокера може да импресионира или запрепасти,
што се надовезује на имиџ и зависи од њега. Имиџ варира од особе до
особе и зависи од њеног опредељења, јер у самој култури може постојати велики број
особа са различитим имиџом, а да је једино заједничко што их повезује припадност
тој поткултури. Постоје и особе које припадају поткултури, али то имиџом не показују
јер немају потребу за тим. Наравно, припадници рок поткултуре имају и свој тзв.
језик односно жаргон који употребљавају и по чему се истичу од осталих поткулура.
Млади рокери су најчешће доследни свом стилу и складно њему се представљају у друштву.
Рокери се у последње време ређе виђају по руралним срединама, више по градовима,
јер се у руралним срединама млади више опредељују за турбо-фолк јер је он слушанији
по таквим местима. Док у граду постоји више места на која млади могу да изађу, а
самим тим и да чују више различитих врста музике, што им омогућава да се определе
за оно што им се највише допада. Данас је постало “ин” слушати оно што већина слуша,
а то доводи до тога да друштво врши притисак на појединце да одаберу ком ће правцу
припадати.
Сусрећући пролазнике на улици, код доста
њих можемо запазити одлике рокенрола-
имиџ
људи, понашање, речник,... Данас су неки симболи рок имиџа постали свакодневна појава,
попут кожне јакне коју сви носе и данас је поседовање тако нечег одлика популарности
у друштву. Све ово доводи до збрке око тога која је то поткулура јер је у њој мешавина
и других у виду неких ситница. Данас рок саставе је могуће слушати на доста локација
што веома прија младима. Веома је велика тражња за рок музиком по мањим локалима
које не одликује велика посећеност. На популарна места углавном долазе турбо-фолк
звезде и остали који се баве сличном музиком. На таква места рокери не иду и избегавају
и саму причу о њима.
Свако
своју љубав према поткултури изражава на различите начине. Свако воли да пева песме
тог правца, већина носи одећу у складу са њом и оно најважније јесте да свако од
њих има изграђено своје мишљење о томе шта следи и да је мишљење о томе реално.
А У ЊИМА...
У самим поткултурама може доћи до ситуација да њихови чланови
пожеле да их напусте и постану чланови неких других поткултура. Тиме
они најпре мењају свој изглед, став, понашање, али и начин размишљања. То на младе
може доста утицати у погледу промене животних навика, што може бити добро, али исто
тако и лоше. Остали припадници поткулутре на такав поступак могу гледати на више
различитих начина. Неки то прихватају и подржавају те особе, неки, пак, то осуђују
и мењају мишљење о тим особама и прекидају даље контакте са њима.
ИПАК СЕ РАЗЛИКУЈУ...
Од деведесетих дошло је до нагле експанзије
поткултуре популарно назване “турбо-фолк”. Ова поткултура је невероватном брзином
постала популарна међу младима и данас такође бележи огроман број следбеника свих
генерација. Млади веома воле извођаче ове поткултуре и често одлазе на места где
могу да их чују. У свакодневном животу је могуће наићи на особу која певуши неку
песму карактеристичну за ову поткултуру. У школама има доста деце која у свакој
могућој прилици певају неки хит који је за поменуту поткултуру карактеристичан.
Припаднике поткултуре је могуће срести у свим срединама, у руралним, градским, па чак и у иностранству. На телевизији, интернету
и радио станицама је свакодневно могуће чути сијасет хитова турбофолкера. Данас,
млади сматрају да је неизоставни део сваког весеља турбо-фолк музика и да је весеље
са неком другом музиком незамисливо. Самим тим развија се међу младима одређен начин
размишљња по коме се искључују све друге поткултуре осим турбо-фолка И он постаје
део живота људи и они присвајају навике које су резултат те поткултуре. Сваког дана
поткултура добија још својих следбеника који се придружују након што су чули неки
од хитова који им се допао. Такође, понеки од хитова у себи садрже примесе других
поткултура, што неки примете, а неки не. То може да појединце наведе да се заинтересује
и информише о другим поткултурама и тако прошири своје видике и постане члан још
које поткултуре. Свакако је веома битно да млади знају шта желе и према својим жељама
одреде и поткултуру којој ће се надаље посветити, јер погрешан одабир може да проузоркује
многе даље проблеме, или да ускрати младима уживање у некој другој поткултури у
којој се више проналази.
Постоје појединци који напросто обожавају
турбо-фолк и велики су заступници те поткултуре, понашају се у складу са њом, чак
су и начин изражавања прилагодили њему.
Данас се радо прате телевизијске фолк емисије забавног карактера
у којима су најуочљивије примесе ове поткултуре и велики проценат младих у оваквим
емисијама ужива. Млади гледају разне (“shоw“) шоуе у којима
се приказују турбофолкери, и данашња омладина не пропушта ниједан такав програм
иако су многи не примерени за сваки узраст. Млади овом стилу поклањају доста пажње
и веома је честа појава сусрети особе које коментаришу најновије појаве у оквиру
саме поткултуре.
ОДНОС МЛАДИХ ПРЕМА
ПОТКУЛТУРАМА
Данас
је веома тешко одредити колико је припадника рок поткултуре међу младима.. Дошло
је до развоја других поткултура, као што је турбо-фолк, које су узеле маха у нашој
земљи и имају велики број следбеника, како међу одраслима, тако и код младих. Ипак
постоји још младих који су верни рок поткултури и даље јој припадају. Развој других
поткултура потискује друге и оне стичу велики број следбеника.
Млади
имају своје изграђене ставове у погледу одређених праваца и поткултура.
Поставља се питање у каквом су односу млади и поткултуре? Млади имају свакако
индивидуална мишљења према поткултурама и они се на основу свог избора одлучују
за припадност некој. Такође, може доћи до тога да млади потпуно несвесно
приступе некој поткултури јер је доминантна у средини у којој живе. Самим тим, младе
особе та поткултура такорећи привлачи и они се за њу одлучују. Ипак, постоје и
они који поткултури прилазе и због других, само да би се уздигли у њиховим
очима. Постоје и случајеви у којима млади приступају некој поткултури искључиво
због тога што мисле да ће она допринети њиховој „популарности“ или, боље
речено, томе да постану прихваћенији у друштву. Услед те превелике жеље за
пажњом, они се прикључују несвесно поткултури коју заправо слабо схватају, а
још мање воле, али им она ипак, упркос томе, испуњава већи део живота. Млади
неке поткултуре једноставно не прихватају и не желе их у свом животу јер не
одговарају њиховим личностима. Кад се одлучују за неку поткултуру (најчешће кад
су довољно одрасли да знају шта желе и кад развију своју свест), млади
прихватају само ону која им прија својим карактеристикама и погодује њиховом
начину живота. Кад млада особа изгради свој став према поткултури, она може
несвесно, приликом изражавања одбојности према другим поткултурама, да повреди
њене припаднике и самим тим изазове различите (више или мање озбиљне)
последице.
Често се сусрећу ситуације у којима група другова коментарише
пролазника необичног и упечатљивог изгледа. У таквим ситуацијама пролазник
може реаговати на разне начине. Најчешће се не обазире на коментаре и наставља својим
путем, али често људи не желе да трпе таква добацивања и бурно реагују па дође до
инцидената. Ти људи који добацују, су заправо неупућени у било шта везано за поткултуру
којој припада пролазник. Млади, који су неодлучни у одабиру поткултуре која им одговара,
воле да се ограде тако што подржавају масовну поткултуру, иако то значи и ниподаштавање
других култура и припадника истих, али они се на то не обазиру и настављају да се
понашају као и дотад. Ако им, пак, неко укаже на то, долазе у сукоб са њим јер не
желе да прихвате туђе мишљење.
Неутралност према другим поткултурама млади ређе испољавају,
јер данас се најчешће срећу људи који су одабрали одређену поткултуру. Такође,
неки су и приморани да одаберу неку поткултуру јер чланови њиховог друштва на суптилан
начин врше притисак на њих и они, уколико желе да буду прихваћени, морају да се
повинују том друштву и да се понашају у складу са њиховим ставовима. Ипак, али ређе,
постоје особе које прихватају другу поткултуру и друже се са њеним припадницима.
Такви се људи најчешће једни са другима доста слажу и добро се разумеју иако имају
различите ставове и стил, а имиџ им се у потпуности разликује. Тако нпр. рокери могу да се друже са припадницима других
поткултура и да се сјајно слажу, наравно, неписано правило у таковом друштву је
да постоји узајамно поштовање међу њима. Веома је битно да се разумеју око тога
да нису сви исти и да свако има право да одабере како ће се владати, шта ће носити
и коју музику слушати. Наравно, постоје и они који једноставно не воле друге поткултуре
и то шта оне представљају и они отворено или прикривено изражавају своју нетрпељивост
према њима.
Наравно,
не воли свако ни турбо-фолк. Дошло је до формирања одређених група људи који на
више начина изражавају своји нетрпељивост према овој поткултури. Они припаднике
ове културе не подносе и имају негативно мишљење о „новокомпонованој музици“ како
се турбо-фолк још назива. Отворено се исказује мишљење било да се особе налазе у
мањем или већем друштву, и, без обзира на реакције људи око њих, они осећају потребу
да укажу на ствари које их нервирају у вези те поткултуре. Поједини припадници поткултуре
се не вређају толико кад чују нечије негативно мишљење, чак га прихвате и са осмехом
на лицу. Мада се дешавају ретки случајеви кад некима негативни коментари
засметају. Такође су и критике веома различите, неко критикује имиџ, неко понашање,
али већина саму музику. Већина критика и не допире до младих јер су развили такав
став да их туђе мишљење не интересује и да ће наставити по своме без обзира на то
шта каже околина. Овакав став их и охрабрује, а самим тим боље подносе туђе критике
и боље се владају у друштву у ком многи желе да наметну њима своје ставове и мишљење.
Неки млади нису ни привржени толико поткултури, па самим тим ни критике немају никаквог
утицаја на њих. Њима је апсолутно свеједно шта други мисле, јер ни они сами немају
дефинисан став о поткултури. Различито виђење поткултуре имају људи на различитим
местима. Људи из руралних средина више воле турбо-фолк зато што немају могућности
да се сусретну са другим поткултурама. Ретки су случајеви да неко припада другој
поткултури. Људи из градова имају много могућности око тога на које место изаћи
и уз коју музику уживати, па је њихов одбир турбо- фолка искључиво њихова жеља.
ДОБРОДОШЛИ У НАШ СВЕТ
Веома је лако допрети до турбо-фолк поткултуре и исто тако
лако постати њен члан. Чланови углавном не интересују много остали
припадници поткултуре, и имају разумевања за њихове преласке из једне у другу поткултуру.
Код других поткултура, попут рока, чланови не воле нове
придошлице који су припадали некој њима мрској поткултури, па таква особа може наићи
на ниподаштавање или негодовање од стране других, или пак чланови могу бити равнодушни
према њима. Такође, могу да их игноришу и да им се не обраћају,
што особе може погодити. Када појединац гради свој друштвени идентитет, веома битно
за њега је којој поткултури припада и како други прихватају ту поткултуру којој
он припада, јер њихово неприхватање може утицати на изградњу његовог идентитета.
У последње време дошло је до процвата новокомпоноване музике
коју обожава данашња омладина и са њом је њима провод комплетан. Постао
је заступљен нови тренд, људи који не желе да у превозу или другим местима, слушају
такву музику, могу се срести са слушалицама у ушима где на свом уређају слушају
музику која њима одговара и на тај начин негују своју поткултуру и свој став. Дошло
је и до појаве телевизијских канала на којима се 24/7 приказују турбо-фолк извођачи
и емисије сличног карактера. Постоје младе особе које по читав дан проведу гледајући
такав програм, што може врло негативно да утиче на њихов живот и здравље. Свакако
је лепо пратити дешавања у поткултури којој припадаш, али данашњи млади понекад
забораве да није све од великог значаја и да не треба свему придавати толику пажњу.
Једно време је било веома актуелно пратити стајлинг фолк
певачица и опонашање истог, како је прошао одређен период, утицај је смањен, али
има још особа који исти стајлинг опонашају и то изазива разне реакције противника
поткултуре. Фолк извођачи имају свој имиџ који углавном подразумева хаљине различитих
кројева и дезена(у свим бојама), исто тако и са шљокицама, такође подразумева и
високе потпетице или чизме са високом штиклом, бундице, као и мноштво накита свакојаких
облика и материјала. Неизоставан део је шминка, углавном наглашена. Такође, веома
битан део сваке комбинације јесте и фризура, која мора да буде у складу са комбинацијом
и да буде идеална. О томе посебно воде рачуна данашње младе даме, јер фризура им
је веома битна. Веома је модерна и пеглана коса (тј.исправљена пресом за косу) и
девојке не излазе из куће уколико нису сређене „у фулу“ како се данас каже. Данас
је постало нормално сусрести девојке које на себи имају све детаље из претходно
описаног имиџа. То су углавном особе које припадају турбо-фолку као поткултури и
веома воле музику поменуте поткултуре.
Усред
великог помодарства и утицаја разних стилова и праваца, губе се тзв. праве вредности
које неке поткултуре поседују. Односно, оне губе своју посебност и у њих се уносе
одређене измене које на припаднике умоногоме утичу. Тако и саме младе особе губе
своју јединственост у погледу стила везаног за поткултуру и усвајају неке новине
карактеристичне за друге поткултуре које немају велику повезаност са њиховом поткултуром.
Тако се они полако удаљавају од свог стила и прикључују неком другом и након неког
времена у потпуности се везују за другу поткултуру. Приликом таквих дешавања млади
мењају и свој имиџ, понашање и, не тако ретко, свој начин живота, чиме постају сасвим
другачији. Такве промене доводе до тога да те особе противурече саме себи, тј. пређу
из једне поткултуре у другу по свему другачију, иако су раније били против ње и
њених припадника. Такве преласке из једне поткултуре у другу одређени припадници
веома осуђују и износе своју нетрпељивост. Са сваким новим преласком млади мењају,
пре свега, себе и свој стил, али неки и свој дотадашњи начин живота, па је зато
значај таквих одлука велики. Тиме што одлучују да промене свој стил, поједине младе
особе указују на то да желе и себе на неки начин да промене и то углавном набоље.
Закључујемо
да је однос младих према поткултурама веома различит и да зависи од много тога.
Млади приступају поткултури онда када су сигурни да то желе и потпуно свесно.
Приступају и несвесно, како би угодили другима и били прихваћенији. Неки се за
поткултуру одлучују зато што је доминантна. Млади ће неку поткултуру прихватити
и чак и заволети. Постоје и млади који ће показати своје противљење некој
поткултури. Ипак, свако од њих има свој укус и од њега и зависи којој ће се
поткултури окренути.
____________________________________________________________
Аутор рада је Љубинка Ангелов, ученица
одељења IIIe11; Економска школа у
Дољевцу
Нема коментара:
Постави коментар