Алберт Ајнштајн о Богу

Најлепше што можемо доживети је оно што је тајанствено. То је темељни осећај који стоји у заметку сваке науке и уметности. Ко га не познаје, ко се не може чудити, ко се не може више дивити, тај је такорећи мртав, а његово око угашено.

Доживљавање тајанственог – па макар и са примесом страха – створило је религију. Спознаја да постоји нешто што нам је недохватљиво, приказивања најдубљег ума и најсјајније лепоте који су нашем разбору приступачни у најједноставнијим облицима- та спознаја и осећај чине праву религиозност; у том смислу, и само у том, ја спадам у најдубље религиозне људе.

Међутим, Бога, који производе свог стварања награђује и кажњава и који, уопштено гледано, исказује вољу налик оној коју ми доживљавамо на себи самима, таквог Бога ја себи не могу да представим, а ни да замислим.

Неки људи слабог духа хране се таквим мислима због страха или смешног егоизма. Мени је довољна мистерија вечости живота и свести и наслућивање о чудесној грађи постојања, као и стално стремљење према схватањима макар и сасвим малог дела разумности које се изражава у природи.