Са душевним болом хришћанског саосећања старац Порфирије је могао да се сусреће и са душама које су заглибиле у најсрамнији облик односа између двају полова: у професионалну проституцију. Испричао нам је следеће:
„Једног
дана, пре доста година, освећивао сам куће пред Васкрс. Уђем у једну кућу појући, и видим: једна жена бежи овамо,
друга се крије онамо – у почетку нисам ништа схватио. После неког времена,
схватих да је то она, „озлоглашена кућа“.
Нисам знао шта да радим. Ушао сам у ту кућу и не знајући куда улазим. Приђе ми
власница тог места и рече како не пристоји да оне пољубе Крст. Рекох јој да
не знам да ли је то њено или њихово мишљење. Кад сам их, дакле, питао, све су
пожелеле да пољубе Крст. Пружих им Крст,
оне га целиваше, а је им рекох да их Христос воли; све су одреда биле гануте.
Било ми је заиста жао тих несрећница. Шта ти кажеш, јесам ли добро поступио ?”
(Из књиге “Старац Порфирије –
подвижник љубави, прозорљиви чудотворац”.)
Нема коментара:
Постави коментар