Највећа Тајна Цркве

Литургија је најважније Богослужење, и за време ње се савршава Најсветија Тајна Причешћа, коју је установио Господ наш Исус Христос у четвртак увече, дан уочи Његових крстних страдања. Омивши ноге Својим апостолима да би им показао пример смирења, Господ је, подавши хвалу Богу Оцу, узео хлеб, благословио га, преломио и дао апостолима, говорећи: „Узмите, једите; ово је Тело Моје, које се за вас ломи“; потом Он је узео чашу са вином, такође благословио и подао апостолима, говорећи: „пијте из ње сви: јер ово је Крв Моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе ради отпуштања грехова“; причестивши их, Господ им је дао заповест да увек савршавају ту Тајну: „ово чините за Мој спомен.“ (Мт. 26, 26-28; Лук. 22, 19; 1 Кор.11, 24).

Апостоли су савршавали свето Причешће по заповести и примеру Исуса Христа и научили су хришћане да савршавају ту велику и свету Тајну. У првим временима поредак и образ савршавања Литургије предавао се усмено, и све молитве и свештене песме училе су се напамет. Затим се почело појављивати и писмено излагање апостолске Литургије. У току времена Литургија се попуњавала новим молитвама, песмама и свештеним делањима, што је довело у разним црквама до нарушавања једнообразности у њеном савршавању. Јављала се потреба да се обједине сви чинови у току Литургије, да се унесе једнообразност у њеном поретку. То је и било учињено у четвртом веку, када су се прекинули прогони хришћана и када је хришћанска Црква добила могућност да приступи ка благоустројству свог унутарњег живота (Васељенски Сабори). У то време свети Василије Велики записао је и подао је на општу употребу чин Литургије који је он саставио, а свети Јован Златоусти унеколико је скратио тај чин. У основу тог чина била је уграђена древна Литургија светог апостола Јакова, првог епископа јерусалимског.

Свети Василије Велики био је архиепископ Кесарије Кападокијске (у Малој Азији). „Великим“ је назван због великог његовог подвига на корист Цркве. Он је оставио после себе много црквених текстова, много молитава и црквених правила. Упокојио се 379 године.

Свети Јован Златоуст био је архиепископ Константинопољски. „Златоустим“ је прозван за посебну лепоту изражавања, са којом је он проповедао Реч Божију. Он је такође оставио после себе много црквених дела. Он је унеколико скратио чин Литургије светог Василија Великог. Упокојио се 402. године у прогонству.

Литургија има различите називе. Први назив „Литургија“ потиче из грчког језика, и значи „заједничка служба“ и указује на то, да је Тајна Светог Причешћа умилостивљујућа Жртва Богу за грехе целе заједнице верујућих, - живих и мртвих. Пошто се Тајна Причешћа на грчком назива Евхаристијом, што значи „захвална жртва“ и Литургија се назива такође „Евхаристијом.“ Тело и Крв Христова, који се предлажу (износе пред верујуће) у Тајни Причешћа, у Речи Божијој називају се „Трпезом“ и „Вечером“ Господњом (1Кор. 10, 21; 11, 20). У апостолско време Литургија се називала још „ломљење хлеба“ (Дела. 2, 46). На Литургији се спомиње земаљски живот и учење Исуса Христа од рођења па до вазнесења Његовог на небо и спасоносна блага која нам је Он донео на земљу.

Поредак Литургије је овакав: у почетку се припремају ствари за Тајну, потом се верујућу припремају за Тајну, и на крају, савршава се сама Тајна, и верујући се причешћују. Литургија, на тај начин, дели се на три дела и то су: проскомидија, Литургија „оглашених“ и Литургија „верних.“

О деловима Литургије ћемо писати у наставцима.