„Проскомидија“
- је грчка реч и значи: приношење. Тај назив први део Литургије добио је од обичаја
древних хришћана да приносе хлеб, вино и све што је потребно за служење
Литургије; а затим, и сам хлеб, који се употребљава у њој, назива се просфором, што значи: приношење. Хлеб (просфора) мора бити
квасни (нарастао), чист, пшенични. Сам Господ Исус Христос за савршавање Тајне Причешћа
узео је квасни, а не пресни, хлеб.
Просфора мора бити округла и састојати се из два дела
на слику двема природама Исуса Христа - Божанској и човечанској; на доњој
страни просфоре налази се печат са приказаним крстом а у његовим угловима -
почетна слова имена Христа Спаситеља: ИС. ХР и грчке речи: НИ-КА; то значи: ИсусХристос
побеђује. Вино за Тајну мора бити од грожђа, црвено, јер црвена боја представља
боју крви; вино се меша са водом као сећање на то, што су из прободеног ребра
Спаситељевог на крсту истекли Крв и вода. За проскомидију се употребљава пет
просфора у сећање на то како је Христос чудесно наситио више од пет хиљада људи
са пет хлебова, и тај догађај је и дао Исусу Христу повод да учи народ о
духовном насићењу и о нетрулежној, духовној храни, која се и подаје у Тајни светог.
Причешћа (Јован 6, 22-58).
Али за само причешћивање се увек употребљава једна просфора (Агнец), по речи
апостола: „Један хлеб, и ми многи смо
једно тело; пошто се сви од једног хлеба причешћујемо“ (1 Кор. 10, 17), а зато, по својој величини,
та просфора треба да одговара броју причасника.
САВРШАВАЊЕ
ПРОСКОМИДИЈЕ
Припремивши се, по црквеном правилу, за служење
Литургије, свештеник и ђакон читају пред затвореним царским вратима, такозване „исходне“
молитве и облаче се у олтару у свештене одежде. Пошавши затим, ка жтрвенику,
свештеник, благословивши почетак проскомидије, узима прву просфору и копљем је дели на три
изображена крста, говорећи: „У спомен Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса
Христа.“ То значи: проскомидија се савршава по заповести Исуса Христа. Из те
просфоре свештеник копљем изрезује средину, у облику коцке, произносећи речи
пророка Исаије: „Као овца на заклање би вођен, и као Јагње нем пред онима који
га стрижу тако не отвори уста своја. У смирености Његовој суд се Његов узе, а
порекло Његово ко ће исказати? (Ис. 53, 7-8). Тај коцкасти део просфоре назива се Агњецем (Јован 1, 29) и полаже се на дискос. -
Затим, свештеник крстообразно зарезује са доње стране Агњец уз произношење
речи: „Приноси се на жртву Јагње Божије које узима на себе грехе света,“ и
пробада десну страну Агњеца копљем, изговарајући речи јевенђелисте: „Један од
војника прободе му ребра копљем и одмах изиђе крв и вода, и онај што виде
посведочи и истинито је сведочанство његово“ (Јован. 19, 34); слично тим речима он у чашу
(путир) улива вино, помешано са водом. –
Из друге
просфоре, назване „Богородичином,“ свештеник узима једну честицу у част Божије Мајке и полаже је са десне
стране Агњеца на дискосу. - Из треће
просфоре, узима се девет
честица у част светих: Јована
Крститеља, пророка, апостола, светитеља, мученика, преподобних, бесребреника,
Боготаца Јоакима и Ане и тог светитеља, чија се Литургија савршава (светог Василија Великог
или светог Јована Златоустог); те честице полажу се са леве стране Агњеца на
дискосу, по три честице у једном реду. Из четврте просфоре узима се честица заживе и полаже се испод Агњеца на дискосу; из пете - за умрле
и полаже се испод честице извађене за живе. На крају, ваде се честице из
просфоре, које ће се подати верујућима; истовремено се чита одговарајуће
"помињање" за здравље и спасење живих и за упокојење преминулих слугy
Божијих; честице из тих просфора полажу се заједно са честицама, извађеним из
четврте и пете просфоре.
На крају проскомидије свештеник благосиља кадило са
тамјаном и окадивши звездицу, ставља је изнад Агњеца и честица, да би их
сачувао у постављеном поретку, покрива дискос и путир са два невелика покрова и
од горе још са једним нешто већим, који се назива „воздухом,“ кади пред Даровима и моли Господа да благослови
предложене (принесене) Дарове, помињући принесене дарове, за кога су принесени,
као и да њега самог учини достојним за свештенодејство божанствених Тајни.
Употребљени свештени предмети за време проскомидије и
савршени чинови имају символичко значење:
дискос представља и витлејемску пећину и Голготу, звездица витлејемску звезду и
Крст, покрови - пелене порођајне, пелене и плаштаницу, што су се налазиле у
гробу Спаситељевом, путир - ту Чашу, у којој је свештенодејствовао Исус
Христос, припремање Агњеца - суд, страдања и смрт Исуса Христа, а његово
пробадање копљем - пробадање, које је учинио један од војника на Телу
Спаситељевом. Сједињење свих честица у одређеном поретку на дискосу означава
сву цркву Божију, чији су чланови: Божија Мајка, ангели, сви свети угодници
Божији, сви верујући хришћани - живи и умрли, а Глава њена - Сам Господ наш
Спаситељ. Кађење представља осењивање Светог Духа, чија благодат се јавља у
тајни Причешћа.
На крају, све то изгледа овако:
Нема коментара:
Постави коментар