Једне хладне вечери, дечак од шест или седам година је
стајао пред излогом једне радње. Није имао ципеле, а одећа му је била сва у
ритама. Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим
светлим плавим очима. Узела је дете за руку и увела га у радњу. Тамо му је
купила ципеле и топлу одећу.
Изашли су
поново на улицу и жена је рекла дечаку: „Сада можеш да се вратиш кући. Надам се
да ти више није хладно.“ Дечак је погледао у њу и упитао: „Да ли сте Ви Бог,
госпођо?“
Она се
осмехнула и одговорила: „Не сине, ја сам само једно од његове деце. Ја сам
хришћанка.“ Дечак на то рече: „Знао сам да сте у некаквом сродству.“
Нема коментара:
Постави коментар