Причао је
старац Порфирије: „Посетио ме је једном приликом неки хипик. Био је обучен у
некакво разнобојно, чудновато одело; носио је којекакве амајлије и накит;
затражио је, дакле, да ме види.
Монахиње се узнемирише, те дођоше да
ме питају шта да чине; ја рекох да га пусте да уђе. Чим је сео преда ме, видех
његову душу. Био је добре душе, али рањене, па је зато био бунтован.
Говорио сам му с љубављу и то га је
веома гануло. „Старче,“ вели ми он, „нико ми досад није тако говорио.“ Ја га
ослових по имену, а он се веома зачуди како сам то могао знати. „Знаш,“ рекох, „Бог
ми је открио твоје име. Но, открио ми је и то да си путовао у Индију, да си
тамо упознао гуруе и да си их следио.“ Он се још више зачуди. Рекох му и друге
ствари о њему, и он отиде веома задовољан. Следеће недеље, ево га опет са
групом хипика.
Уђоше сви заједно у моју келију и
поседаше око мене. Са њима је била и једна девојка. Сажалих се на њих. Били су
добре душе, али рањене. Нисам им говорио о Христу, јер сам видео да нису
спремни да слушају.
О стварима које их занимају, говорио
сам им њиховим језиком. Кад смо завршили разговор и када су устали да пођу,
рекоше ми: „Старче, учини нам по вољи: допусти да ти целивамо ноге.“ Ја се
постидех; но, шта да радим, допустих им. После свега, поклонише ми једно ћебе. После
неког времена, она хипи девојка које ја била са њима, дође ми сама у посету. Звала
се Марија.
Уочио сам да је у духовном смислу Марија
испред својих пријатеља, па сам јој по први пут говорио о Христу. Прихватила је
моје речи. Долазила је више пута; пошла је добрим путем. Својим пријатељима је
рекла: „Бре, неваљалци једни, нисам ни сањала да ћу, дружећи се са хипицима,
упознати Христа.“
Нема коментара:
Постави коментар