Пала је ноћ.
Човек узе малу свећу из кутије, запали је и поче се с њом пењати дугим спиралним степеништем.
- Куда идемо? – упита свећа
- Пењемо се на кулу, да осветлимо пут бродовима до луке. – прошапута човек.
- Али ниједан брод не може да види моју светлост! – узврати мала свећа
- … Иако твој пламен и није тако велики, – рече човек – ти свеједно настави да гориш … што јаче можеш. А остало препусти мени.
И тако причајући, њих двоје стигоше до врха степеница, а потом и до огромног фењера на врху куле. Човек приближи свећу и с пламеном њеним упали фењер. И ускоро велика полирана огледала иза фењера, рефлектујући светлост мале свеће, раширише светлост по мору миљама далеко, на осветљеним пут бродовима и путницима.
Нема коментара:
Постави коментар