Просјак који је мрзео Бога

Некад давно, још док су фараони својим бојним колима сејали страх кругом земаљским, Аврам је водио своја стада брдовитим пашњацима истока. Тако једне вечери, након што је подигао своје шаторе, спремавши се на починак, наиђе неки просјак. Аврам је, како и доличи Божијем човеку, одмах позвао просјака на вечеру. Но, чим је јело унесено и након што су измолили захвалну молитву, просјак је почео псовати Бога.

“Не подносим Божје име”, рече просјак. “Мрзим га.”

Аврам одмах плану жестоким гневом и истера богохулника напоље. Просјак је отишао уз псовке и проклињања. Устрчале се слуге, узнемириле се овце. Наста вика и свађа.

Касно у ноћ, након што је сва збрка завршила и све опет било на своме месту, Аврам се, уморан и силно озлојеђен, повукао на спавање. Не могавши заспати због увреде која је нанета Богу, устане, рашири руке и започе молитву. Тада зачује глас Господњи:
“Кроз педесет година тај ме је човек псовао и грдио, а ја сам му сваки дан давао храну. Ниси ли га ти могао трпети током једног оброка?”