Хришћани пре Христа: хришћанске мисли античких филозофа

На многим средњевековним фрескама широм православног света, налазе се фреске многих античких философа и писаца- Сократа, Платона, Питагоре, Плутарха, Аристотела и Солона. Философи су представљени као светитељи, иако су живели много година пре Христа. Повод за овако нешто су њихове речи, којима на известан начин најављују Христов долазак и формулишу хришћанско веровање. На фрескама су приказани као Христова духовна лоза, као они који су били имаоци Логоса и представници Премудрости.

Лоше друштво уништава добре навике. (Менандар)

Мирна и верда особа чини мирним и ведрим себе и друге. (Епикур)

У животу немој никада радити оно, што би те могло довести до тога, да осетих страх или срам, ако за то другу људи знају. (Епикур)

Краљевска је ствар чинити добро и о себи слушати лоше. (Анистен)

Не можемо се свима свиђати, и то није ништа чудно за нас. Зевс, који нам шаље кишу, није тиме свима удовољио. (Теогнид)

Не воли само онај, који не воли непрекидно. (Аристотел)

Треба бити мудар, да би препознао мудраца. (Фокилид)

Украдене ствари нас не обогаћују. (Хесоид)

Мноштво речи не указује на мноштво знања. (Талес)

Духовни сан брат је стварне смрти. (Питагора)

Пси лају на оне које не познају. (Хераклит)

Супротни елементи творе склад. Он оних елемената који су у супротности, створиће се најлепша хармонија. (Хераклит)

Није добро за људе да им све иде како они желе. (Хераклит)

Они који траже злато,  морају прекопати много земље да би нашли мало злата. (Хераклит)

Очи и уши су лоши сведоци, ако им дух није образован. (Хераклит)

Глупост је сестра злоби. (Софокле)

Мудром је ћутање одговор. (Еурипид)

Лепота је животињска, ако није удружена са умом. (Демокрит)

У образовању корени су горки, а плодови слатки. (Аристотел)

Бог, а не човек, мерило је свих ствари. (Платон)

Човек не познаје праву срећу, јер увек жели оно што нема. (Бакхилид)

Боље је сиромаштво без опасности и страха од богатства пуног немира и патње. (Езоп)

Превелико богатство је узрок многих пропасти, јер је тешко одржати меру у изобиљу. (Теогнид)

Лакше је трпети сиримаштво и беду, него охолост и безобзирност других. (Еурипид)

Друштво у коме нема сиромаштва је оно које има најплеменитија начела. (Платон)

Владати самим собом и не бринути о богатству чини човека стећним. (Платон)

Несрећан је онај, који не зна да трпи срећу. (Бијант)

Речи су лек души која пати. (Есхил)

Ко наности неправду, несрећнији је од оног ко је трпи. (Демокрит)

Ниједно задовољство није само по себи лоше, већ су лоши начини путем којих људи долазе до задовољства, која тиме постају болна, а не срећна. (Епикур)