Никола,
Мирков старији брат, прошле године је позван у војску и отишао је
у рат. Пре неколико дана рат се завршио. Сада сви у породици жељно очекују да
се Никола врати. Пре месец и више дана Никола је, међутим, престао да се јавља,
па нико у породици не зна шта је с њим. Но, упркос томе, мајка свако вече
размешта Николин кревет да би одмах када дође, могао да легне, јер ће, како каже,
свакако бити уморан од пута.
Постављајући сто за јело Николина сестра Милица ставља
тањир и за њега. Каже мами: - Мама, бата мора најпре нешто да једе, па тек онда
да се одмара, јер је сигурно гладан. Тамо, у рату, не једе се ни довољно, ни
редовно.
Николин отац стално ослушкује и очекује неће ли Никола
наићи и да не би, када дође, наишао на затворену капију, често излази у
двориште да га дочека.
- Да је, не дај Боже, погинуо - мисли док је сам - то
би нам одавно јавили из команде.
Мирко, који је у истој соби с братом, пре него што
заспи, поред Николиног размештеног кревета, дуго у мислима разговара с њим о
свему што је брат у рату преживео. Док седи за трпезом поред места где би
Никола требало да седи, чини му се да је он ту и стално завирује у његов тањир
с намером да види да ли је и он појео свој део. И све му је исто као да је
Никола ту, иако га физички нема.
Како су дани пролазили, а Никола није долазио, Мирко
је почео да размишља о томе да је Никола присутан у породици иако је физички
одсутан. Приметио је да му се Никола
губио из вида кад год је почињао да се бави нечим другим и да се за то друго
везује. У тим тренуцима све је лепо и јасно примећивао око себе, само Николу није. Питао
се, како је то могуће? И нашао је одговор: неко може бити присутан ту поред
вас, иако је физички одсутан, само ако га од свега највише волите.
На крају је ово почео да упоређује с Христовим
присуством на Литургији. Јер, то му је увек била загонетка: како сви тамо
разговарају с Христом и с Богом Оцем, а они нису физички присутни.
- Да - мислио је - на Литургији све указује на то да
је Христос тамо присутан, иако је физички одсутан. Зато што они који су сабрани
на Литургији, сабрали су се ту зато што изнад свега воле Христа. На основу
свега онога што се у Цркви на Литургији догађа, добија се утисак да су Бог Отац
и Син, Христос тамо присутни, иако су физички одсутни.
И они су заиста тамо Духом Светим присутни као
личности преко учесника у Литургији који су лично везани за Христа: епископа,
свештеника, ђакона и народ Божији. Зато што су се сви учесници Литургије
сабрали ту из љубави према Богу Оцу и
Сину показујући то и посебним односом и радњама које чине у Литургији.
Литургија је сабрање свих верника једнога града или
једнога села на једном истом месту, у исто време око једног епископа или, ако
нема епископа, око свештеника.
Почињући Литургију, предвођени епископом као Христом,
улазимо у
Царство Божије. У том царству влада љубав међу људима
и љубав свих према Богу Оцу. У Литургију, као у Царство Божије, уносимо и
природу. Зато што је и природа створена да постоји вечно. Литургија је икона
будућег Царства Божијег и зато је она истовремено и молба Богу Оцу да дође
Његово Царство и на Земљи као што је на небу.
Када Христос поново дође на Земљу, тада ће се око њега
сабрати сви народи и сва природа и настаће Царство Божије коме неће бити краја.
Сваке недеље кад служимо Литургију, сећамо се обећања Божијег и Његовог
Царства.
(Епископ
пожаревачко- браничевски др Игнатије Мидић, Уџбеник
Верске наставе за II
разред основне школе)
Нема коментара:
Постави коментар