Старозаветна историја

АВРАМ

Аврам је живео у земљи Халдејској, недалеко од Вавилона. Он је био потомак Симов, и са свом својом породицом, сачувао је истиниту веру у Бога. Он је био богат, имао је много стоке, сребра и злата, и много слугу; али није имао деце и туговао је због тога.

Бог је изабрао праведног Аврама, да сачува истиниту веру, кроз његово потомство, за цело човечанство. А да би сачувао њега и његово потомство од његовог рођеног незнабожачког народа (зато што је међу сродним људима - било лако могуће научити се идолопоклонству), Бог се јавио Авраму и рекао: "Изиђи из земље твоје и из дома оца твојега у земљу, коју ти Ја покажем. Ја ћу направити од тебе велики народ и благословићу тебе и уздићи ћу име твоје. И благословиће се тобом сва племена земаљска", тојест у том народу - у Аврамовом потомству, временом родиће се, првим људима обећани, Спаситељ света, Који ће благословити све народе на земљи.

Авраму је било у то време седамдесет пет година. Он се повиновао Господу, узео жену своју Сару, сестрића Лота и сво имање, које је стекао, све слуге своје, и преселио се у земљу, коју му је показао Господ. Та земља називала се хананском и била је врло плодородна. Тамо су тада живели хананеји. То је био један од најнечастивијих народа. Хананеји су били потомци Ханана, сина Хамовог. Ту се Господ поново јавио Авраму и рекао: "Сву земљу, коју ти видиш, Ја ћу дати теби и твојем потомству". Аврам је направио жртвеник и принео Богу захвалну жртву.

После тога земља хананска почела се називати заветованом, то јест обећаном, пошто је Бог обећао да ће је дати Авраму и његовом потомству. А сада она се назива Палестином. Налази се та земља на источној обали Средоземног мора, и по средини њеној тече река Јордан.

Када су се стада Аврамова и Лотова тако размножила, да им је постало тесно и кад су међу њиховим пастирима почеле избијати непрестане свађе, тада су они решили мирно да се разиђу.

Аврам рече Лоту: "Да не буде раздора међу нама, јер смо род. Није ли сва земља пред тобом? Одвоји се од мене ако ћеш ти - надесно, а ја ћу - налево".

Лот је изабарао себи долину јорданску и населио се у Содому. А Аврам је остао да живи у земљи Хананској, и населио се близу Хеврона, у дубрави Мамрији. Тамо око храста Мамријског, он је раширио свој шатор и направио жртвеник Господу.

Кратко време, после тога како се Лот населио у Содому, суседни цар Еламски напао је на Содом, уништио град и узео у плен људе и имовину. Међу заробљенима био је и Лот. Аврам, сазнавши за то, одмах је сабрао своје слуге (318 људи), позвао у помоћ суседе, сустигао непријатеље, напао на њих, и отео им сав плен.

Када се Аврам враћао, њега су дочекали свечано. Мелхиседек који је био свештеник Бога Свевишњега и цар Салимски, принео је Авраму на поклон хлеб и вино и благословио га.

О Мелхиседеку - о његовом пореклу и смрти, не зна се ништа. Име Мелхиседек значи цар правде: реч салим значи свет. Мелхиседек је праобраз Исуса Христа: као Мелхиседек који је био у исто време и свештеник и цар, тако је и Исус Христос Првосвештеник и Цар. Како за Мелхиседека није указан почетак, ни крај живота његовог - жив је у векове - тако је и Христос вечни Бог, Цар и Првосвештеник; и ми називамо Исуса Христа - Првосвештеником у векове по чину Мелхиседековом. И како је Господ наш Исус Христос дао нама под видом хлеба и вина Тело и Крв Своју, тј. св. причешће, тако и Мелхиседек, праобраз Спаситеља, принео је Авраму хлеб и вино, и као старији благословио је Аврама.

Аврам је са захвалношћу примио од Мелхиседека благослов и подарио му десети део свог плена.

АВРАМОВО ГОСПОЉУБЉЕ

Једног врелог дана, Аврам је седео у хладу храстовом, пред улазом у свој шатор, и угледао: пред њим стоје три путника. Аврам је волео да прима путнике. Он је одмах устао и кренуо им у сусрет, поклонио им се до земље и позвао их к себи да одахну под дрветом и укрепе се храном.

Путници су ушли к њему. По обичају тог времена Аврам им је умио ноге, дао хлеб, који је одмах припремила његова жена Сара, подао уља, млека и најбољег печеног телета и почео је да их гости. И они су јели.

И рекоше му они: "где је Сара; жена твоја?"

Он одговори:"Ено је, у шатору".

И рече један од њих: "кроз годину дана Ја ћу опет доћи к теби, а Сара, жена твоја, имаће сина".

Сара, стајавши иза улаза у шатор, слушала је те речи. Она се засмејала у себи и помислила: мени ли ће доћи таква радост, кад сам већ остарила?

Али путник рече: "што се Сара засмејала? Има ли шта тешко за Господа? Догодине у ово доба Ја ћу доћи и теби и Сари родиће се син".

Сара се уплашила и рекла: "нисам се смејала".

Али Он јој рече: "не, засмејала си се".

Аврам је тада схватио, да пред њим нису обични путници, већ да са њим говори Сам Бог.

Авраму је у то време било 99. година, а Сари 89.

ПРОПАСТ СОДОМЕ И ГОМОРЕ

Одлазећи од Аврама, Бог му је открио, да ће Он истребити суседне градове Содом и Гомор, јер су то најнечаснији градови на земљи. У Содому је живео сестрић Аврамов, праведни Лот.

Аврам је почео да умољава Господа, да Он помилује те градове, ако се тамо нађе педесет праведника.

Господ рече: "Ако Ја нађем, у граду Содому педесет праведника, ради њих ћу помиловати цео град".

Аврам је опет упитао: "може ли бити, и ако до педесет праведника буде недостајало пет?"

Господ рече: "нећу истребити, ако нађем тамо четрдесет пет праведника".

Аврам је продужио да говори с Господом и да га умољава све умањујући број праведника, док није дошао до десет; он рече: "Да се не разгневи Владика, што ћу рећи још једном: може ли бити, да се нађе тамо десет праведника?"

Бог рече: "Hећу истребити и ради десет". Али у тим несрећним градовима житељи су били тако зли и развраћени, да се тамо није нашло ни десет праведних људи. Ти душевно прљави људи хтели су се чак наругати двојици ангела, који дођоше, да би из Содома спасили праведног Лота. Они су већ били спремни да поломе врата, али Ангели су их ослепили, и извели Лота са његовом породицом - са женом и двема кћерима - из града. Они су им рекли да беже и да се не окрећу назад, да не би погинули.

И тада је пролио Господ на Содом и Гомор кишу од сумпора и ватре и истребио је те градове и све људе у њима. И опустошио је сво то место, тако да се у тој долини, где су они били, образовало слано језеро, познато сада под именом Мртвога мора, у којем не може да живи ништа.

А жена Лотова, бежећи из града, окренула се назад, на Содом, и тог часа претворила се у стуб соли.

Тиме, што се Лотова жена окренула ка Содому, она је показала, да жали за остављеним греховним животом - окренула се, задржала - и одмах претворила у стуб соли. То је озбиљна порука за нас: када нас Господ спасава од греха, треба бежати од њега, не окретати се ка њему, тј. не задржавати се и не жалити за њим.

ЖРТВОВАЊЕ ИСАКА

Годину дана после јављања Бога Авраму у виду тројице путника, испунило се предсказање Господа: Авраму и Сари родио се син, ког су они назвали Исаком. Авраму је тада било сто година, а Сари деведесет. Они су веома љубили свог јединца сина.

Када је Исак порастао, Бог је пожелео да узвиси веру Аврамову и научи кроз њега све људе љубави према Богу и послушању вољи Божијој.

Бог се јавио Авраму и рекао: "узми сина твога јединца Исака, којег ти љубиш, иди у земљу Мориа, и принеси њега на жртву не гори, коју ти Ја покажем".

Аврам се повиновао. Њему је било веома жао свог јединца сина, којег је љубио више, него самог себе. Али Бога је он љубио више од свега и веровао је Њему савршено, и знао је, да Бог никада и ништа лоше не жели. Он је устао у рано јутро, оседлао магаре, узео са собом сина Исака и двојицу слугу; узео дрва и ватру за сажежење и кренуо на пут.

Трећег дана пута пришли су к гори, коју му је показао Господ. Аврам је оставио слуге и магаре под гором, узео ватру и нож, а дрва поставио на Исака и пошао са њим уз гору.

Када су њих двојица ишли на гору, Исак упита Аврама: "Оче мој! Имамо ватру и дрва, а где је јагње за жртво-приношење?"

Аврам одговори: "Господ ће наћи Себи јагње". И идоше даље обојица заједно и приђоше на врх горе, на место, на које је указао Господ. Тамо је Аврам устројио жртвеник, наложио дрва, свезао сина свога Исака и положио њега на жртвеник поврх дрва. Он је већ принео нож, да би заклао својег сина. Али ангео Господњи позвао га је са неба и рекао: "Авраме, Авраме! Не подижи руку твоју на дете и не чини над њим ништа. Јер сада Ја знам, да се бојиш Бога, јер ниси пожалио јединца твојега сина Мене ради".

И увиде Аврам недалеко овна, који се заплео у жбуњу, и принесе га на жртву уместо Исака.

За такву веру, љубав и послушање Бог је благословио Аврама и обећао, да ће имати потомства тако много, као звезда на небу и као зрна песка на обали мора, и да ће у његовом потомству добити благослов сви народи на земљи, тојест да ће из његовог рода доћи Спаситељ света.

Приношење Исака на жртву било је праобразом или предсказањем људима о Спаситељу, Који ће, будући Син Божији, бити дат Својим Оцем на крсну смрт, на жртву за грехе свих људи.

Исак, се јавља као праобраз Спаситеља две хиљаде година пре Рођења Христовог, пред-изображавајући, по вољи Божијој, Исуса Христа. Он је, као и Исус Христос, безропотно ишао на место жртвовања. Како је Исус Христос носио на Себи Крст, тако је и Исак на себи носио дрва за жртвоприношење.

Гора, на којој је Аврам приносио на жртву Исака, добила је назив гора Мориа. Касније на тој гори, поставио је Цар Соломон, по упутству Божијем, Јерусалимски храм.