Луча Микрокозма

Гле дивнога сада видјенија! 

Сунце Правде и земљу огрија, 

храм се мрачни засја заточниках, 

робовима олакшаше ланци: 

Син достојни Оца Превјечнога 

обука се у человјечество, 

наоружан оружијем правде 

и стр'јелама светог просвјештења, 

попирући злобу и тирјанство, 

добродјетељ у храм освештава.

О Преблаги, Тихи Учитељу, 

слатка ли је света бистра вода 

с Источника Твога бесмртнога! 

Од твога су св'јетлога погледа 

уплашене мраке ишчезнуле, 

од твога су хода свештенога 

богохулни срушени олтари; 

Воскресењем смрт си поразио, 

Небо Твојом хвалом одјекује, 

земља слави свога Спаситеља!